Poljoprivredne grane se razlikuju po kulturi, dinamici rada, rizicima i načinu donošenja odluka. Zbog toga LocAIter pristup nije univerzalan, već se prilagođava specifičnostima svake proizvodnje. U svakoj industriji kombinujemo terenske podatke, analizu i operativne aktivnosti na način koji ima smisla za konkretnu proizvodnju, obim površina i ciljeve korisnika.
Ratarstvo podrazumeva upravljanje velikim površinama, visokim troškovima inputa i izraženom varijabilnošću unutar parcela. Ključni izazov je donošenje odluka koje omogućavaju optimizaciju po zonama, umesto primene istog pristupa na celoj površini.
Voćarska proizvodnja zahteva stalnu kontrolu i pravovremeno reagovanje. Osetljivost kultura, kratki rokovi za intervenciju i razlike unutar zasada čine precizno praćenje i ciljanu zaštitu presudnim za kvalitet i stabilnost prinosa.
Vinogradarstvo traži balans između očuvanja zdravstvenog stanja vinove loze, kvaliteta grožđa i racionalne primene sredstava. Donošenje odluka mora biti usklađeno sa fazama razvoja loze i stvarnim stanjem u vinogradu.
Bez obzira na granu poljoprivrede, pristup se zasniva na istim principima:
